НОВОСТИ ЕпископЕпархијаПарохије Линкови Архива Стари сајт

Заветни дан у Бијелом Брду

”Христос нас воли без обзира на све оно што ми чинимо и што можемо да помислимо, а што нас одваја од заједнице. Бог нам увек прашта, враћа нас у заједницу јер жели да будемо преображени. Требамо да схватимо која је суштина нашега живота на земљи, а то је заједница” - рекао је Епископ Херувим.




На дан Светих апостола Вартоломеја и Варнаве, 24. јуна 2022. године, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим благоизволео је служити Свету Литургију у храму Преноса моштију Светог оца Николаја у Бијелом Брду.

Епископу Херувиму саслуживали су архимандрит Герман Богојевић, протојереј Александар Ђурановић, архијерејски намесник осечки, протојереј Немања Клајић, парох даљски и службеник ЕУО, протојереј Марко Шукунда, парох трпињски и службеник ЕУО, протонамесник Ненад Кесоња, парох габошки, јереј Горан Тодоровић, парох белобрдски, ђакој Војислав Николић, ђакон придворне капеле Светог првомученика и архиђакона Стефана у Даљу и ђакон Слободан Гајдашевић из Тења.

Овом приликом Епископ Херувим одликовао је јереја Горана Тодоровића, пароха белобрдског, у чин протонамесника, похваливши га за његов рад и труд на њиви Господњој.

Беседа Епископа Херувима изговорена је после заамвоне молитве:
-У име Оца и Сина и Светога Духа!
Нека данашњи дан у који прослависмо Свете апостоле Вартоломеја и Варнаву, заветни дан Бијелог Брда, донесе Божији благослов у домове свих домаћина.
Божији благослов је благослов наше Свете Цркве, благослов који нас упућује на заједницу, љубав и милост Божију. Када год смо сабрани, када смо јединствени у љубави и влада хармонија и разумевање, све је у бољем духу, народ дише а самим тим и Црква. Све добија своју пуноћу. Нажалост често пута дешавају се супротне ствари од оних које проповеда Црква. У организам Цркве почеле су да притичу разни сурогати – поступци који нису црквени, нити су у димензијама остваривања било каквог црквеног права. Христос је право и правда, Он је Пут, Истина и Живот. У таквом организму нема никаквих петиција, нити политичких подвала или слично. Нажалост, људска слабост и слабост братије свештеника одведе црквену стварност у супротном смеру, у крајност. Ни у ком случају то не доприноси положају наше Цркве, наше заједнице. То је дубока рана која је продрла у организам Цркве. У данашње време живот Цркве покушава да промисли кафана у неком духу улице, што је строго нецрквен приступ и дух. Црква има своје вековно хијерархијско устројство јер је она живи организам на чијем је челу сам Исус Христос. Сви ми остали смо слуге олтара, где ни у ком случају не смемо бити у Духу књижевника и фарисеја. Стварност се, нажалост, испуњава том негативном димензијом промишљања. Сваки тај покушај је жива и отворена рана у организму Цркве на несрећу често пута иницирана и од нас – јерархије. Неретко се и ми свештеници отиснемо у правцу рушења црквеног поредка руководећи народ не ка Царству Небеском него робујући сопственим амбицијама и сујети. То није црквени дух, то није оно што Црква прописује, нити је то Црква као таква. Црква је кроз векове Света, кроз векове проповеда Јеванђеље Христово, сваком покољењу и свим околностима. Хијерархијски поредак дубоко је укорењен у Цркви Христовој и сви га морамо поштовати. Од епископа и свештеника па на даље. То је оно што нас краси, та послушност. У неким случајевима то нестане и увене, а то нам треба бити први и основни пример живота у Цркви Божијој. Требамо бити послушни и на тај начин носиоци благодати Светога Духа, а никако бунтовници који не желећи да виде Светлост живота ходе по тами. Та Светлост нас просвећује и наша Црква је тада заиста Црква живота, љубави и милости Божије. У Цркви се преображава сва творевина и добија своју пуноћу. То је лепота живота у Цркви. Све што нас одваја од те заједнице одваја нас и од љубави Божије. Зато требамо увек да имамо на уму да су одлуке Цркве утемељене, чврсте и промишљене. Одлуке Цркве не угоражавају нити свештеника, нити епископа, нити народ. Одлуке доприносе животу црквене заједнице, воде у заједницу, а не у дух супротан Цркви. Такав народ треба да будемо, светосавски народ који је у свом историјском току био на путу истине и уз своју Цркву стајао без обзира на време и одлуке. Свака одлука доноси се после дубоког промишљања које не води у лоше. Једни другима требамо да се прилагођавамо и да једни на друге гледамо као на браћу. Ми смо једна родбина, једна широка заједница где смо сви једни у благодати Светога Духа. Зато Дух Свети делује, да бисмо се разумели. Уколико то крене у супротном правцу онда се нити језик разуме, нити се разуме суштина Цркве.
Данас је овде било лепо сабрати се, одслужити Свету Литургију, причестити народ и децу нашу. То је све лепота која нас води у заједницу и ка ономе што је исконски, изворно укорењено у нашем бићу – светосавски етос. То је етос љубави, покајања и праштања. Ту покајање добија димензију преображења бића. Ако смо браћа у Христу и имамо међусобне љубави све ћемо проблеме превазићи. Христос нас воли без обзира на све оно што ми чинимо и што можемо да помислимо, а што нас одваја од заједнице. Бог нам увек прашта, враћа нас у заједницу јер жели да будемо преображени. Требамо да схватимо која је суштина нашега живота на земљи – заједница. Све то са Црквом, политичким представницима и свим народом треба да буде у заједници љубави и слоге. Саборност нас је очувала кроз векове и сачуваће нас у сваком времену кроз покољења. Не може бити све онако како смо себи замислили, јер постоји пуно тога о чему не знамо и што је на неки начин ван нашег домашаја. Оно што треба да знамо јесте да смо ту да разумемо једни друге, да једни са другима живимо и радимо.
Радујем се што смо данас у Бијелом Брду, што смо одслужили Литургију на дан дивних Божијих апостола Вартоломеја и Варнаве и што смо данас на неки начин наградили рад и труд вашег свештеника чином протонамесника. Наравно, то јесте награда али је и залог за још дубљи и преданији рад на њиви Господњој. Нови чин треба да буде подстрек који ће руководити свештеника ка Христу, ка љубави и праштању, ка послушању. Нека буде пастир Цркве Божије и да му Христос увек буде пример пастирске службе и дела. Онда ће заиста бити на правом путу, пастир који словесно стадо руководи ка луци вечнога живота.
Нека сте и ви и ваш свештеник благословени, нека вас краси и чврсти слога. Да будете тако народ постојан, народ који воли своју Цркву и свог свештеника.
Живели, срећни и благословени били! Амин.






















КОНТАКТ
Епархија осечкопољска и барањска
31226 Даљ, Загребачка 2а - Патријаршијски двор
Хрватска

тел/факс (+385) 31-590-020
e-mail: episkop@eparhijaosecka.hr
euodalj@eparhijaosecka.hr

Уредништво сајта
тел. (+385) 99-3512-888
e-mail: info@eparhijaosecka.hr



Права на објављени садржај задржава
СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА ОСЕЧКОПОЉСКА И БАРАЊСКА
Садржај је доступан за преузимање уз обавезно навођење извора.