НОВОСТИ ЕпископЕпархијаПарохије Линкови Архива Стари сајт

Свечано канонизовани Свети Иринеј, епископ бачки и Свети мученици Бачки

У Светом владици Иринеју сабрано је мноштво врлина. Исповедао је и проповедао име Христово на све четири стране света, али за време Другог светског рата безброј пута заступао је свој народ на сваком месту, молио да престане са злочинима који су извођени на територији Бачке 1941. и 1942. године. Добили смо нове светитеље. Они су свети у Господу одувек, али Црква наша их је препознала и уврстила у календар да би они нама својом вером, животима, смирењем били пример за углед и били заступници пред Богом. Зато данас сви заједно молитвено да кличемо: Свети мученици шајкашки и Свети владико Иринеју, молите Бога за нас и за читав свет, рекао је Патријарх Порфирије у својој литургијској беседи у Саборном храму у Новом Саду, 02. октобра 2022. године.




Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио је свету архијерејску Литургију у Саборном храму Светог Георгија у Новом Саду, у Шеснаесту недељу по Духовима, 02. октобра 2022. године.

Његовој Светости саслуживали су Високопреосвећени Митрополит аркадијски и Егзарх све Горе ливанске Василије, Високопреосвећени Митрополит будимпештански и мађарски Иларион, Његово Блаженство Архиепископ охридски Јован, Високопреосвећени Митрополит крфски, паксонски и дијапонтијских острва Нектарије, Високопреосвећени Архиепископ михаловско-кошички Георгије, Високопреосвећени Митрополит аустралијско-новозеландски и администратор пресопанско-пелагонијски Петар, Високопреосвећени Митрополит дебарско-кичевски Тимотеј и Високопреосвећени Митрополит повардарски Агатангел.

Његовој Светости саслуживали су и Преосвећена господа Епископи сремски Василије, будимски Лукијан, банатски Никанор, бачки Иринеј, британско-скандинавски Доситеј, врањски Пахомије, шумадијски Јован, браничевски Игнатије, зворничко-тузлански Фотије, рашко-призренски Теодосије, горњокарловачки Герасим, крушевачки Давид, славонски Јован, бихаћко-петровачки Сергије, тимочки Иларион, нишки Арсеније, далматински Никодим, осечкопољски и барањски Херувим, ваљевски Исихије, будимљанско-никшићки Методије, шабачки Јеротеј, брегалнички Марко, стобијски Давид, ремезијански Стефан, хвостански и изабрани западноевропски Јустин, мохачки Дамаскин, марчански Сава, умировљени зворничко-тузлански Василије, умировљени канадски Георгије, умировљени средњеевропски Константин и умировљени милешевски Филарет.

Патријарху Порфирију саслуживали су и Архимандрит Алексеј изабрани епископ хвостански, Архимандрит Нектарије изабрани епископ јегарски, Архимандрит Доситеј изабрани епископ липљански, Архимандрит Иларион изабрани епископ новобрдски, Протосинђел Петар изабрани епископ топлички, Архимандрит Нектарије главни секретар Светог Архијерејског Синода, Архимандрит Данило директор Патријаршијске управне канцеларије, Архимандрит Димитрије игуман манастира Тумане, протојереј-ставрофор Јован Милановић ректор Богословије Свети Арсеније Сремац у Сремским Карловцима, протојереј Зоран Ранковић декан Православног богословског факултета у Београду, многобројно свештенство, монаштво и ђаконство из више епархија Српске Православне Цркве.

У току свете архијерејске Литургије, како налаже богослужбени устав на малом входу извршен је свечани чин канонизације и прочитана одлука Светог Архијерејског Сабора о прибројању лику светих Светог Иринеја, епископа бачког, исповедника вере, и Светих мученика бачких.

Одлуку Светог Архијерејског Сабора прочитао је Његово Преосвештенство Епископ далматински г. Никодим.

Говорећи о светитељима Божијим у беседи после прочитаног јеванђелског зачала, Патријарх Порфирије је рекао да ми често мислимо да се ту ради о неким надљудима, о својеврсним суперменима, они који имају натприродне моћи по себи, али светитељи Божији јесу обични људи као свако од нас, саздани по слици и прилици Божијој, а то значи људи који су, како нам је саопштила јеванђелска прича, имали своје дарове и таленте, а те дарове и таленте доживели су пре свега као дарове, не као нешто што њима припада, њихову способност, не нешто чему треба људи да се диве, добили су дарове да би их умножили, али опет неослањајући се само на себе, јер све је у Богу, Он је почетак и крај. Добили су дарове да би молитвом, подвигом, смирењем пре свега у смирењу, њихови дарови били простор у којем се појављује благодат Божија.

Истински дар који добијамо од Бога постаје истински плод онда када тај свој дар умножавамо и чинимо с њим све што можемо улажући све своје напоре и снаге, да бисмо прославили Бога. Дакле, најпре благодарећи Богу на дару, улажемо свој труд како би Господ онда и резултат нашег труда учинио да он буде и нама и свим људима и читавом свету на корист, да би био израз љубави према Богу, али и израз љубави према људима. Добили смо дар да бисмо пројавили јединствени и непоновљиви и највећи дар који има сваки човек, а то је љубав, истакао је Његова Светост.

У наставку архипастирске беседе, Патријарх Порфирије је рекао да су светитељи Божији су људи као ми, људи обични, а шта је смирење? Није то тек неко психолошко стање у које нас доводе разне психолошке методе или религијске праксе. Смирење је свест да смо пролазни, немоћни, слаби, смртни људи, али да имамо дарове, да нас Бог воли и да смо створени за вечност. Светитељи су једни од нас они којима је Христос на првом месту. Они којима је Бог на првом месту, то је смирење, јер знају да ће онда све остало бити на свом месту. Бог на првом месту значи поверење у Њега, значи вера у то да иако смо пролазни и немоћни, у љубави Божијој саздани смо за вечност, саздани по слици и прилици Божијој. Онда када је Бог на првом месту, све је на свом месту.

Одрастао сам у Чуругу, у молитвеној атмосфери тог места. И када се знало и када се није знало и када су људи били свесни и када нису обраћали пажњу на атмосферу и амбијент у коме живе, све је било запечаћено и дан данс у Чуругу, као и на сваком месту где су страдали мученици из нашег рода због своје вере од 1941. до 1942. године. Све је у тим местима запечаћено њима и њиховим страдањем, али и њиховом победом, јер је то страдање и тај крст био крст Христов. Никада нећу заборавити приче из Чуруга у којима су ми сатри говорили о томе како су Чуружани после распећа народа који је бацан жив под лед у Тису, како су на коленима долазили у свети храм на свету Литургију, а снег је био изнад појаса. У исто време, они који су изгубили некога, никада нисам чуо ниједну реч мржње у односу на оне који су зло учинили. И сва је таква Шајкашка, истакао је Његова Светост.

Првојерарх Српске Православне Цркве нагласио је да је у Светом владици Иринеју који је у то време живео, сабрано мноштво врлина. Исповедао је и проповедао име Христово на све четири стране света, али за време Другог светског рата безброј пута заступао је свој народ на сваком месту, молио да престане са злочинима који су извођени на територији Бачке 1941. и 1942. године. Добили смо нове светитеље. Они су свети у Господу одувек, али Црква наша их је препознала и уврстила у календар да би они нама својом вером, животима, смирењем били пример за углед и били заступници пред Богом. Зато данас сви заједно молитвено да кличемо: Свети мученици шајкашки и Свети владико Иринеју, молите Бога за нас и за читав свет!

На крају светог евхаристијског сабрања, Епископ Иринеј заблагодарио је Његовој Светости, браћи архијерејима из Српске Православне Цркве и других помесних цркава и верном народу што су узели учешћа у догађају знаменитом за нашу Цркву и наш град. Нека Свети мученици и страдалници буду наши заступници пред Господом. Господ је прославио своје верне сведоке. Владика Иринеј Свети је све дате му од Бога природне и благодатне таленте, дарове Духа Светога умножио, што је добио као десет таланата он је удвостручио. Ништа није остало бесплодно у његовом светом и сваког угледања и подражавања достојном животу. Нека и његове свете молитве и Светих мученика наших и светих светих знаних и незнаних, а има их неизбројиво мноштво током свих ових векова, нека буду са свима нама и дај Боже да се у здрављу, са благословом Божијим овако сабирамо. Господ нека нас молитвама светих својих све помилује и спасе.

Поред више хиљада верника, светој Литургији молитвено су присуствовали представници града Новог Сада и културних институција.

После свете Литургије, Патријарх Порфирије уручио је орден Светог Саве другог степена градоначелнику Новог Сада Милошу Вучевићу за његов драгоцени допринос унапређењу односа између Цркве и државе, посебно Епархије бачке и града Новог Сада, нарочито по питању неговања сећања на невино пострадале у погрому у Бачкој од 1941. до 1944. године.

Извор: ТВ ХРАМ
































КОНТАКТ
Епархија осечкопољска и барањска
31226 Даљ, Загребачка 2а - Патријаршијски двор
Хрватска

тел/факс (+385) 31-590-020
e-mail: episkop@eparhijaosecka.hr
euodalj@eparhijaosecka.hr

Уредништво сајта
тел. (+385) 99-3512-888
e-mail: info@eparhijaosecka.hr



Права на објављени садржај задржава
СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА ОСЕЧКОПОЉСКА И БАРАЊСКА
Садржај је доступан за преузимање уз обавезно навођење извора.