Света архијерејска Литургија у манастиру Даљска водица"Требамо да примамо Тело и Крв Христову кад год се служи Света Литургија јер је то печат оног Домостроја спасења који је Господ оставио људском роду" - нагласио је Архијереј. Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски служио је 16. децембра Свету архијерејску Литургију у манастиру Даљска водица. Аријереју су саслуживали: архимандрит Мирон (Вучићевић), настојатељ манастира Даљска водица, протојереј – ставрофор Јован Клајић, умировљени свештеник и ђакон Предраг Јелић из Даља. На крају Божанствене Евхаристије Епископ је произнео беседу: -У Име Оца и Сина и Светога Духа. Драга браћо и сестре, децо Божија, нека је на здравље и спасење данашња Света Литургија – Литургија милости и љубави Божије. У недељни дан се сећамо Васкрсења и славимо га као најлепши догађај у историји људског рода, јер је оно печат наше вере. Свака Литургија је непоновљива. То је простор где човек отвара своју душу и Бог такву душу прима. Требамо да примамо Тело и Крв Христову кад год се служи Света Литургија јер је то печат Домостроја спасења који је Господ оставио људском роду. У Литургији се све сажима и испуњава и сећамо се свих догађаја из историје почевши од Оваплоћења Господа нашега Исуса Христа ка којем идемо у овом Божићном посту, кроз целокупан овоземаљски живот Господа Исуса Христа почевиши од Страдања, Васкрсења, Вазнесења и седања са десне стране и Другог и славног Христовог доласка који очекујемо. Наша Црква нас кроз све ове векове руководи целокупном Икономијом нашега спасења. Господ је кроз своје свете угоднике Божије поставио начине на које можемо у овоземаљским оквирима кроз подвиг вере остваривати најприснију заједницу са самим Богом. Видимо да су многи свети кроз историју хришћанства имали различите подвиге и дарове у свом животу. Данас прослављамо светог Јована Ћутљивога који је подвигом ћутања задобијао небеске врлине. Недавно смо прославили преподобног Алимпија Столпника који је своје телесне страсти смиривао тиме што је на ступу стајао више од тридесет година. Подвизи су степенице које нас узводе ка Царству Небескоме. Бог нам то открива на свој начин и свакоме даје онолико колико може да носи. Бог је светитељима дао крст који су они успели да изнесу. Нама је дао да сведочимо пут Васкрсења и Јеванђеља и ми као обични људи тај крст требамо да носимо у срцима и на раменима нашим. Нека би Господ дао да се подвизи умноже како би овај пост у коме смо био испуњен даровима које треба да сабирамо у своје ризнице. Када дође празник Рођења Господа нашега Исуса Христа требамо сви да приступимо Телу и Крви и да се причестимо храном Небеског Царства како би заиста окусили тај Догађај Рођења. Нека је благословен данашњи дан, нека сте благословени ви и ваши најмилији од сада и кроз сву вечност. Амин. Радост литургијског сабрања пренета је и на трпезу љубави која је уприличена у конаку манастиру. |
|