ПРЕПОДОБНИ АНТОНИЈЕ ВЕЛИКИ - ЗАВЕТНИ ДАН У ЈАГОДЊАКУ

Животна прича пароха јагодњачког поводом прославе дана       
Преоподобног Антонија Великог - 30/17 јануар 2014. г.
Данас смо служили Свету Литургију, посетивши се на дан од пре седам година, јер је на данашњи дан 2007.г. изгорела црквена кућа. Овај немили догађај се десио око један сат ноћу. Док смо ми мирно спавали, ватрена стихија је витлала изнад наших глава. Божија рука чува и дању и ноћу, Божије око не дрема већ непрестано гледа и види шта се дешава по дану и ноћи. Те кобне ноћи, анђео чувар се спусти са небеских висина и пробудио наше најмлађе чедо, малу Анастасију. Она пробудивши мајку, а самим  тиме Небески весник је извршио  задатак Небескога Творца. Мајка, да утеши мало чедо, погледавши кроз прозор видела је до тада необичну светлост која је обасјавала црквену кућу. Над том светлошћу се радовао пали анђео, јер за неколико минута би се угасило пет живота, родитељи и троје деце.
Попадија се загледала у тамну јануарску ноћ, видела је ватрену стихију и пламен који се све више разгоревао на крову црквене куће, управо над спаваћим собама где смо сви спавали. Незнајући да се одбројавају последњи минути, али време и вечност и све што је добро у рукама је Божијим.
Попадија, ушавши у спаваћу собу, дрхтавим и изнемоглим гласом пробудила ме да се спашавамо, кроз сузе ме звала, чуо сам страшну реч; "Гории, кућа..." Ове речи и данас памтим и памтићу их до краја свог живота. Одмах смо пробудили децу; Босиљку, Ангелину и једногодишњу Анастасију. Децу смо изнели у ходник, на други крај куће, где је било мало безбедније. Покушали смо да спасимо што се спасити може, одмах сам изнео икону наше Ксне славе Светог  Великомученика Георгија. Попадија је спашавала нешто од дечије одеће, да их имамо сутрадан у шта обући.
Позвали смо прво полицију, а они ватрогасце, ватрогасци су брзо дошли, али нису могли одмах гасити црквену кућу, јер електрично није на време искључило струју. Гашењем тога дела куће, сва кућа је упропаштена налевањем воде. Моји парохијани су прискочили у помоћ, децу смо однели код комшије Јована Продановића, ту су дошли медицински радници да нам пруже прву помоћ. Народ је спашавао из црквене куће, што се спасити може, изнели смо црквене књиге из канцеларије и спашавали нешто од одеће и покућства.
Моја породица и ја смо те ноћи отишли кући нашег парохијанина Владе Чугаља. Примили су нас као свој свога, покушавали су да нас утеше, али утеха је за нас била као нестварна, јер смо се носили мишљу како даље, време као да је стало.
Народ је прискочио у помоћ, чистили су црквену кућу и односили одећу да оперу, тај осећај паљевине нисмо заборавили ни до данас, али смо зато учвршћени у вери. На овом путу љубави  Божије, Преподобни Антоније Велики славиће се у мојој породици као наш заштитник. Тако је било и данас, на Светој Литургији је началствовао протојереј ставрофор Владо Кљајић парох беломанастирски, саслуживали су му  протонамесник Миљен Илић парох у Петровој Слатини и надлежни парох протојереј Слободан Мајкић. На Литургији је присуствовало око двадесетак верника.
Да се не заборави уз моје залагање и помоћ нашег народа, црквену кућу смо почели обнављати почетком марта 2007.г. Док се црквена кућа обнављала ја и моја породица смо били у школском стану. За шест и по месеци смо обновили парохијски дом и уселили се 15. септембра 2007.г. Простор у ходнику и фасаду смо урадили 2008.г.
После завршетка свих радова на црквеној кући, 6.септембра2008.г.Г., црквена кућу је освештао Његово Преосвештенство Господин Господин Лукијан Епископ осјечкопољски и барањски.
Моја породица и ја, а тако и моји парохијани овај дан прослављамо као заветни дан. Јер ово није само завјетни дан моје породице и мене, ово треба да остане као други завјетни дан у нашој парохији, јер парохијска кућа је народна кућа... Поред овога заветног дана, наша парохија прославља Пренос моштију Св. Првомученика и Архиђакона Стефана, 15. августа, сваке године.
Данашњом Светом Литургијом, овим духовним слављем уз служење са мојом браћом свештеницима, благодат Духа Светога се излила на све нас, јер дало се приметити то духовно сабрање, које само небо може дати.
Апостол је читала наша кћеркица, која нас је чудом Божијим и извела из сигурне смрти, сада ученица другог разреда ОШ, њено име је Анастасија, а од миља је сви зовемо Таша.
Ово је наш други рођендан… Богу нека буде хвала на свему и Његовим угодницима, међу њима Преподобном Антонију Великом.
На крају, увек ми одзвањају у ушима речи нашег блажено уснулог Патријарха Павла; „Имајте поверење у руку Божију… Служите Господу свим својим силама најбоље што можете и умете, а он ће знати да награди“.
Господ нас је наградио…
Да остане забиљежено још нешто веома значајно, а што се издешавало пре пожара на црквеној кући. На дан Светог Великомученика краља Стефана Дечанског, у цркви Св. Оца Николаја у Јагодњаку, служио сам ујутро у 8:00 часова Изобразитељну службу. За оне којима је то мање познато, на овој служби се не приносе Свете Тајне, па је она временски краћа од Свете Литургије. У нашој парохији је уобичајено, да се служи Изобразитљена служба на празнике који су у календару означени црним словом. Тако је било и на овај, за нас Православне Србе, ипак, веома велики празник. У нашој парохији, као своју крсну славу, Светог Стефана Дечанског прославља шест породица. На службу у цркву дође свечара из три куће, а из друге три куће, нажалост, не долазе на службу.
Тај дан, а тако чиним свакога пута када служим Изобразитељну службу. Проповедам после отпуста и свечарима честитам крсну славу. Када сам завршио проповед, окренуо сам се и ушао у олтар и затворио сам царске двери. На службама Божијим на Светом Престолу горе две свеће, овога пута, није горела свећа код жртвеника, како сам горе и поменуо, јер се на овој служби не приноси бескрвна Жртва. Мој поглед се зауставио на Светом Престолу, био сам збуњен када сам видео да су свеће погашене. Одмах сам позвао црквењака, који је стајао за туторским столом све време док сам ја  проповедао, а затим сам му рекао, да ли си ти угасио свеће. Он ми је одговорио: „Како да их угасим, кад сам стајао за туторским столом, као што сте и видели“.  У главу ми дођоше мисли, „ипак, хајде да проверим“. Пришао сам и ставио сам руку на свећу, једну и другу, осетио сам да је још била топла свећа, јер су заиста биле упаљене. Почеле су ме прогањати мисли. Зашто се то десило? Одмах су се моје мисли преселиле на Косово, „грдно судилиште“, како га називао ловћенски Пророка Владика Његош. Мислима сам се преселио на Косово и Метохији и као да сам ходао од срушене до срушене цркве и манастира. Жалећи за светињама српским, старима по триста, четристо, а некима и до хиљаду година. Мисли су ме ипак одвеле на право место, српска згаришта, јер ово је био знак да ћу ускоро тако нешто доживети. Убрзо после овога чудесног догађаја, прославили смо црквену славу Св. Оца Николаја, па затим Божићње празнике, Свтога Саву. Неслутећи, ако нас Бог не спаси, да ће се и наши животи угасити као оне две свеће на Светом Престолу, на дан Св. Стефана Дечанскога. Да, било би тако, да Бог није имао други план са нама, показујући нам да нас стално чува. Као што је чувао три отрока у вавилонској пећи, Данила међу крвожедним лавовима… Да схватимо да смо ми у свету, али да је свет Дом Божији у коме је Он Домаћин. Те страшне ноћи, Домаћин је и послао нашег анђела чувара да изврши Његову вољу. Наши животи су спашени, али само је Богу познато зашто нас је још оставио… За ових протеклих седам година, колико ми можемо да видимо, доста се тога издешавало, у славу Божију. Како горе поменух, веома брзо је обновљена црквена кућа, у рекордном року, уз помоћ Божију. У нашој домаћој цркви Бог је подарио два нова живота, 2. маја 2009.г.Г., родила се кћерка Наталија, 12. фебруара 2012 г.Г. на свет је дошао наш мали син Карађорђе. На овај дан прослављамо три светитеља, Света Три Јерарха. Бог је послао не једнога, већ три светитеља да нас обрадују рођењем малог Карађорђа. После ових дешавања у нашој породици. Наша парохија је узнапредовала, духовно и материјално. Стара српска школа код цркве, почела се обнављати, њена обнова је успешно завршена и у њој је отворен дјечији вртић. А што је најбитније, почело се са генералном обновом светога храма и много тога је до сада урађено на светом храму. Обновљен је Крст у порти. Целу прошлу годину радимо иконе на камену у цркви, то смо наставили и ове године. На појутарје Св. Јована, грађевинска фирма „Вуковић-Компани“ почела је изводити радове на цркви, скидањем комплетне жбуке са цркве.
Прошле године за нашу  парохију се десио један веома значајан догађај, мој Подпредседник црквене општине Милован Пандур и ја, отишли смо на поколичко путовање у Грчку, на острво Егину, на поколоњењеСветом Нектарију Егинском Чудотворцу. Овом приликом смо посјетили још неке светиње у Грчкој. Са овога путовања донели смо икону Светог Нектарија Егинског, коју ми је лично уручио старац Нектарије Виталис у месту Камариза, као дар нашој цркви и нашем народу, да нас чува Свети Нектарије Егински. Пре нашег одласка на ово поклоничко путовање, у нашој цркви смо почели служити Акатист Св. Нектарију Егинском, тачно на дан посвећен њему, 22. новембра 2012.г.Г. Акатист служимо сваке задње суботе у месецу, а исто тако од прошле године служимо четрдесет акатиста од Преображења до Воздвижења Часнога Крста-Крстовдана. На акатистима се окупља велики број верника, Парвославаца, а међу њима има и све више верника католичке вероисповести.
На свему нека буде слава и хвала живоме Богу.
Све време мога свештеничког служења, за пример узимам свете Божије људе који нису мудровали ово светском мудрошћу, већ су били паметни и мудри по Богу. На завршетку ове моје животне приче, приче из „пастирске торбе“. Као мелем за рану, за мене увек Велики и мили наш Св. Николај жички и охрдиски, српски залтоусти, тринаести српски Апостол, рекао је: „Гавран излеже птиће, и напусти их, и не брине ништа више о њима. А Бог прими бригу на Себе и послушно дан и ноћ бди над младунцима. Рибе баце икру и оду, а Бог остаје, да из икре излеже мале рибе и да се постара о њиховој исхрани и развитку. Безбројна сирочад, и људска и животињска, пропала би, када Бог не би о њима бринуо. Даноноћно бди Бог над свима нама Својим створењима, ослушкује њихове жеље и задовољава њихове потребе“.
Боже и Господе свих створења Твојих, Ти нас све познајеш, Ти нам живот дајеш, Ти нам храну дајеш, Теби Господе нека буде слава и хвала, моле ти се деца твоја. Амин.
Господе ово је све мало и од трунке праха на земљи мене незнатног и недостојног недовољно, али Господе Ти имаш безграничну Љубав којом покриваш недостатке наше…
Господе слава Ти, Господе хвала Ти, на животу који си нам подарио. Амин.
                                                   Грешни и недостојни о. Слободан Мајкић

Епархија осечкопољска и барањска, 31226 Даљ, Загребачка 2а, Патријаршијски двор, Хрватска | тел/факс (+385) 31-590-020, e-mail: episkop@eparhijaosecka.hr, euodalj@eparhijaosecka.hr | Уредништво сајта, тел. (+385) 91 1908 555, e-mail: info@eparhijaosecka.hr >>> Адресар
Права на објављени садржај задржава СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА ОСЕЧКОПОЉСКА И БАРАЊСКА, Садржај је доступан за преузимање уз обавезно навођење извора.

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА
ЕПАРХИЈА ОСЕЧКОПОЉСКА И БАРАЊСКА