Недеља о Блудноме сину у Светоуспенском манастиру Епархија осечкопољска и барањска

Недеља о Блудноме сину у Светоуспенском манастиру

”Живот треба да сагледавамо како је то доживео овај отац из данашње јеванђелске приче, јер Бог позива све у своју заједницу и свако је битан, позива све нас да будемо једно у Христу. Бог не позива само праведнике, Црква је оних који су праведни и оних који су грешни. Праведник се моли и веру доживљава на један преображен начин и његов однос са ближњим и са Богом је суштински испуњен благодаћу Божијом. Грешник трага за покајањем и богопознањем и долази у Цркву са сузама и своју душу и срце њима умива да би се уселила благодат Божија, не би ли и он био уврштен у ред праведника. Црква је радионица спасења” - рекао је Епископ Херувим.

У Недељу о Блудноме сину, 16. фебруара 2025. године, када Црква слави Светог Симеона и Ану и Светог Јакова Архиепископа српског, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је Свету архијерејску Литургију у манастиру Успења Пресвете Богородице у Даљ Планини.

Епископу Херувиму саслуживали су архимандрит Мирон Вучићевић, настојатељ манастира и протођакон Војислав Николић.

Преосвећени Владика беседио је и дао поуку на причу о Блудном сину рекавши да требамо сагледавати свој живот како га у овој причи отац сагледава:
-У име Оца и Сина и Светога Духа!
Часни оци, драги народе Божији, нека је на здравље и на спасење Свето Причешће. Јеванђеља која читамо ових седмица имају васпитни карактер јер се припремамо за оно што предстоји а то је Велики, Часни пост. Свима нама овај пост треба бити пут боготражења на којим ћемо целим бићем бити обузети покајним духом. Требамо по угледу на дивне Божије угоднике и ми да умиримо своје тело и ум Исусовом молитвом, да побеђујемо своје страсти као и они који су нам својим примером показали како да своје биће, свој ум, припремимо за Господа.
На крају данашњег јеванђелског одељка чули смо очеве речи упућене сину који је негодовао, који је био све време веран а никакву гозбу му отац не припреми, чули смо: твој брат мртав беше и оживе, изгубљен би и нађе се. То је позив свима нама да не осуђујемо једни друге, нити једни на друге да гледамо на овакав начин, него да покушамо себе смиравати. Живот треба да сагледавамо како је то доживео овај отац из данашње јеванђелске приче, јер Бог позива све у своју заједницу и свако је битан, позива све нас да будемо једно у Христу. Бог не позива само праведнике, Црква је оних који су праведни и оних који су грешни. Праведник се моли и веру доживљава на један преображен начин и његов однос са ближњим и са Богом је суштински испуњен благодаћу Божијом. Грешник трага за покајањем и богопознањем и долази у Цркву са сузама и своју душу и срце њима умива да би се уселила благодат Божија, не би ли и он био уврштен у ред праведника. Црква је радионица спасења. Ко је праведник, а ко грешник у овом свету, тешко је дати суд. Нити можемо судити, нити давати коначан резултат, јер сви смо овде у рукама Господњим. Трудимо се да задобијемо Царство Божије, покушавамо да будемо бољи људи и поистовећујемо себе са изгубљеним сином из ове приче, јер нам је циљ да у Христу оживимо. Ако смо изгубљени у свим овим бурама и олујама које су нам наметнуте, које нас одвраћају од заједнице са Богом, молимо се да ипак истрајемо живи у свему томе. Циљ нам је да победимо сва искушења и покушамо да се душом, срцем и умом својим преобразимо, да будемо у Господњем загрљају. То је велики подвиг, подвиг које све нас узводи ка Богу и даје смисао нашем животу и постојању.
Нека је благословен овај дан, да нам Господ подари снаге да се својим срцем и душом Њему уподобимо и будемо слуге Његове! Амин.