Недеља Месопусна у Светоуспенском манастиру Епархија осечкопољска и барањска

Недеља Месопусна у Светоуспенском манастиру

”У свом животу треба да се трудимо да будемо добри људи, да будемо Христови, а Његов лик који имамо у себи требамо непрестано чувати и обнављати учествујући у Светој Литургији Божијој. Без Христа, драга браћо, нема ништа. Без Христа нама нема постојања и многе су нам стазе обасуте трњем које задаје ране” - рекао је Епископ Херувим.

У недељу Месопусну, 23. фебруара 2025. године, када Црква слави Светог свештеномученика Харалампија, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим началствовао је Светим евхаристијским сабрањем у манастиру Успења Пресвете Богородице у Даљ Планини.

Епископу Херувиму саслуживали су архимандрит Мирон Вучићевић, настојатељ манастира и протођакон Војислав Николић.

Архипастирска беседа односила се на предстојећи Велики пост, на задобијање и умножавање своје љубави према Господу Исусу Христу: ”У свом животу треба да се трудимо да будемо добри људи, да будемо Христови, а Његов лик који имамо у себи требамо непрестано чувати и обнављати учествујући у Светој Литургији Божијој. Без Христа, драга браћо, нема ништа. Без Христа нама нема постојања и многе су нам стазе обасуте трњем које задаје ране”, рекао је Епископ Херувим.
-У име Оца и Сина и Светога Духа!
Часни оци, драги народе, недеља је Месопусна и на самом смо прагу велике и свете Четрдесетнице којом се припремамо за празник Васкрсења Христовог. Човек треба да се води Јеванђељем Христови, љубављу која извире из богопознања и вредностима која из њега произилазе. Човек непрестано трага за Богом, трага за духовним и моралним вредностима која човека чине достојним назначења добијеног при његовом стварању. Добили смо назначење да чинимо дела достојна Бога, достојна човека, а која су испуњена благодаћу Божијом. Нисмо створени за зло, нисмо створени да мрзимо и да бивствујемо у супротности са заповестима Божијих. Наша слобода нас води у таштину, у мрак и таму, међутим заповести Божије обасјавају тај пут и водећи се њима увиђамо да смо створени за љубав, целомудреност и трпљење. Човек је биће благодати Божије, у њему делује благодат Светога Духа. Крст који нам је дат требамо увек носити достојанствено. Када су велика искушења, а свакога од нас задесе разне муке и искушења, не знамо у којем тренутку се то може десити. Можда баш када смо најрадоснији долазе најтежа искушења. Увек је ту онај непомјаник који жели да нас одвоји и удаљи од љубави Божије и заједнице у Христу. Када победимо искушења и када их подвигом, сузом која умива душу и благодаћу Божијом превазиђемо, не смемо дозволимо поновно одвајање, морамо бити још постојанији у вери чувајући залог благодати Божије којом смо исцељени. Благодат Божија вида наше ране и даје нам наду за живот. То је онда благословен пут, пут Цркве и Јеванђеља Христовог којом треба човекова душа да се испуњава. У свом животу треба да се трудимо да будемо добри људи, да будемо Христови, а Његов лик који имамо у себи требамо непрестано чувати и обнављати учествујући у Светој Литургији Божијој. Без Христа, драга браћо, нема ништа. Без Христа нама нема постојања и многе су нам стазе обасуте трњем које задаје ране. Уколико смо у литургијској заједници и примамо Тело и Крв Господњу, уколико се трудимо у подвигу Бог је са нама, а ђаво ту ништа не може. Бог делује и Његова је љубав неограничена и позива ка Тајни покајања као Тајни Цркве Божије која се испуњава на Сабрању љубави Божије. Сабирамо се сви ради Јеванђеља Христовог, ради благе речи која нас штити, милује и умива да будемо достојанствени носиоци Крста Господњега. Период у који улазимо требамо да искористимо за испитивање своје душе, требамо свој ум и срце да усмеримо ка апсолутним вредностима које отварају благословен пут љубави Христове, богопознања које нас уводи у Царство Божије. Царство Божије је место где обитава сам Бог, она димензија вечности у коју нас стално уводи Света Литургија. Нека сте сви срећни и благословени и нека је благословен данашњи дан! Амин.