Прослава празника Светог Владике Николаја у манастиру Лелић Епархија осечкопољска и барањска

Прослава празника Светог Владике Николаја у манастиру Лелић

Митрополит Фотије: Свети Владико Николаје и сви свети из рода српског, не заборавите народ свој!

Дан у коме је његово име уписано у календару Српске Православне Цркве, односно у коме се збио његов три и по деценије чекан повратак у отаџбину у манастир Лелић довео је бројни верни народ из разних крајева Србије и дијаспоре. Свету Архијерејску Литургију у част празника Светог Владике Николаја је служио Високопреосвећени Митрополит зворничко- тузлански г. Фотије заједно са Митрополитом аустралијско- новозеландским г. Силуаном и Епископима осечкопољским и барањским г. Херувимом, шабачким г. Јеротејем, лондонским и великобританско- ирским г. Нектаријем, мохачким г. Дамаскином, јенопољским г. Никоном и домаћином, Преосвећеним Епископом ваљевским г. Исихијем, као и свештенослужитељима из више епархија. Богослужење је улепшало појање Хора свештеника, богослова и полазника Школе црквеног појања Епархије ваљевске, под управом протојереја Бранка Чолића, управника и предавача школе

Откако су 3. маја лета Господњег 1991. мошти Светог Владике Николаја пренете у Храм Светог Оца Николаја, којег је подигао заједно с родитељима Катарином и Драгомиром, његов родни Лелић молитвено је одредиште хришћана из свих крајева света. У његовим моштима је благодат и љубав у Господу за све нас, за сву Српску и Васељенску Цркву и сав народ Божји, навео је у литургијској проповеди Митрополит зворничко- тузлански г. Фотије, указавши на вишегодишње странствовање великог проповедника речи Божје и пастира Светосавске Цркве.

– Ти, Свети Владико Николаје, пастиру пастира и оче отаца читаве Српске Цркве и свега православног, Бог те је изабрао да будеш светило и “град који на гори стоји”, да нам у Христу Господу осветљаваш пут који нас, не земаљском, већ Небеском царству води. Ономе царству, које наш народ српски, распети и у Христу васкрсли, на Косову изабра и речима Светог Цара Лазара, мученика косовског, у завет га преточи- рекао је Митрополит Фотије.

Подсетивши на широко образовање, две докторске титуле и сва знања из теологије и философије, која је Владика Николај стекао на угледним универзитетима, Митрополит Фотије је истакао да се он после свега тога вратио у отаџбину и постао пастир свог народа, уроњен у тајну смиреног служења Господу Христу, која се збива у чистоти народне душе више него на великим универзитетима, јер је православље дух који у Христу оживљава.

– Свети Владико, знамо да Господ не оставља и не заборавља Свој народ па и нас Србе није заборавио, иако као људи падамо и несавршени смо. Али, кајемо се и верујемо у Распетог и Васкрслог Господа, устајемо и васкрсавамо. Да нас Србе Господ није оставио најбоље видимо по томе што нам овде у срцу Србије два светлосна стуба подиже. Тебе, Свети Владико Николаје, свесрпски и свенародни пастиру, и Светог Аву Јустина Ћелијског, сатрудника, пустињака и боговидца, који написа “Житија Светих” да Срби ходе путем истине живота- део је хвале Митрополита Фотија Господу за величанствене светиње, дароване ваљевском крају попут Цетиња и Острога у братској Црној Гори, где се молитвама Светог Петра Цетињског и Василија Острошког бројна чудеса пројављују.

У празничном слову, Владика Фотије се дотакао и прогона, којег је Владика Николај доживео од безбожних власти, оних који су, уместо крста, одабрали да служе петокраки. Али, Владика Николај је и после тога наставио да проповеда јеванђеље, поучавајући народ да је циљ живота на земљи задобити Духа Светог и у Христа се обући, а то је могуће једино у Православној Цркви- јединој која је остала верна Светом предању. Такође, подсетио је зворничко- тузлански архипастир, Владика Николај скретао је пажњу Европљанима на три авети “старог континента”- Дарвина, Ничеа и Маркса, чија су умовања, свако на свој начин, човека удаљавала од Бога и водила у ратне сукобе, који су у црно завили многе народе. Владика Николај је својим животом сведочио Христа, просвећивао је својим делима (“Охридски пролог”, “Омилије”, “Мисионарска писма”…) и Богомољачким покретом доносио реч спасења у Христу Господу, Који све даје. Стигао је Владика Николај и до Свете Горе, до Царске Лавре Хиландара… Стигао је и до Црне Горе, учећи да смо један народ, са великим архијерејима СПЦ Србију од Конкордата заштитио и православље сачувао, провео је проповедник окупљене кроз богато прегалаштво горостаса са повленских гребена.

– Свети Владико Николаје, свесрспски и свенародни, данас, у твом Лелићу сабрани да твој празник славимо, из дубине душе, теби и свима светима из Небеске Србије вапимо:”Не заборавите народа свога, распетог, прогоњеног и страдалног! Помози, Свети Владико Николаје и сви свети из рода нашега, да Косово и Метохију сачувамо и све друге српске земље не заборавите- узмолио је Митрополит Фотије Владику Николаја и сабор светих из српског рода да пред престолом Божјим узносе молитве да, пред искушењима данашњице, не поклекнемо и сачувамо оно што је у аманет од предака остављено.

Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије заблагодарио је Митрополиту Фотију и браћи архијерејима, који су данас принели молитве крај кивота “народног Владике” да чува нашу веру и народ. – Дошли смо данас да покажемо да смо ми његова (Владике Николаја) Црква, да будемо у заједници овде у овом комаду раја на земљи, али и читавој нашој Цркви, која је нападнута са свих страна. Хоћу свима да пожелим да имамо благодат Господњу и молитве Светог Владике Николаја. Христос васкрсе- поручио је Владика Исихије.

Свечаност је заокружена благосиљањем славских дарова и ломљењем славског колача. Међу бројним поклоницима лелићкој светињи, које је гостољубиво братство предвођено игуманом Георгијем данас дочекало, био је и Ненад Поповић, републички министар без портфеља, задужен за област међународне економске сарадње и област друштвеног положаја Цркве у земљи и иностранству.

Овогодишњи домаћини славе били су Зоран и Славко Мићић из Рађевине, а колач за наредну годину је преузео Дејан Петровић из Ужица.

Извор: Епархија ваљевска