УЗЕЋЕМО ИМ ДЕЦУ ИЗ ШКОЛА Епархија осечкопољска и барањска

УЗЕЋЕМО ИМ ДЕЦУ ИЗ ШКОЛА

Ko ће да руши? Млади! Њима је свеједно шта је било јуче.
Ко је ауторитет у друштву? Нико! Ко ће их водити? Деца!

"Револуција мора да буде младост. Стари превише мисле. Млади не мисле, они само пале. Њих не интересује истина, него ватра. Када изгори све, неће ни питати зашто.

Њихова снага није у томе што мисле. Њихова снага је у томе што не мисле. Они верују у све. Довољно је да им дамо знак, да им кажемо: „То је права ствар.“ И они ће то урадити. Да би их водили, не треба им много. Само им треба рећи да су они слободни, да су одабрани за револуцију. И они ће полетети према свом циљу.

Младима није потребно разумевање, њима је потребно да им кажемо шта да раде. Они ће нас слепо пратити. Имају енергију, имају потребу за револуцијом али им фали смисао. Ми ћемо им дати тај смисао. Показаћемо им шта је њихов циљ. А њихов циљ је једини могући - уништити све, да би створили свој свет! Бити без прошлости, значи бити без окова.

Ко је ауторитет у друштву? Нико! Ко ће их водити? Деца! Они који не знају шта је страх, обазривост, шта је стид. То је њихова моћ. Они су чист глас, чист поглед. Они се неће кајати. Они ће победити, јер немају прошлост која их омета.

Учимо их да се стиде својих предака. Нека мисле да су им очеви били глупи, мајке робови, дедови празноверни. Ко се стиди корена - више није дрво. То је чиста земља. Можеш посадити шта хоћеш...

Oни не знају за добар и лош, јер су рођени у свету у којем нема разлике. Када нема истине, они постају истина. Они су машина која ради на гневу и инстинкту. Они не знају шта је зло, јер су одрасли у свету где се све може оправдати...

Ko ће да руши? Млади! Њима је свеједно шта је било јуче. Они немају прошлост, и зато не осећају кривицу. Њих не мораш да убеђујеш - само им дај правац и они ће оборити све што је старо.

Учимо их да ништа не поштују. Нека пљују по песницима, нека се смеју мајци, нека одбаце оца. Нека им вера буде подсмех, а истина само оно што им ми кажемо. И тада ће бити наши.

Узећемо им децу из школа. Имаћемо своје учитеље. Даваћемо им наше књиге. Учинићемо их поноснима што су против свега. Кад их одузмемо породици - добићемо војску.

Ако им уништимо очинску фигуру, ако се насмеју мајци, ако им вера постане вицевима исмејана - онда више нису ничији. Тада су наши. Дете које не зна шта је грех, никада се неће бојати да убије.

Замислите свет у којем деца престају да верују старијима. У којој будућност не лежи у традицији, него у уништавању прошлости. Млади ће бити вође. Њихова воља ће постати закон. А то ће бити закон који уништава, а не гради. У том свету нема прошлости, нема сећања, све је одједном свеже, као бол, као рана. Младима није потребно разумевање, њима је потребно да им кажемо шта да раде. Они ће нас слепо пратити. Имају енергију, имају потребу за револуцијом, али им фали смисао. Ми ћемо им дати тај смисао. Показаћемо им шта је њихов циљ. А њихов циљ је једини могући - уништити све, да би створили свој свет. Бити без прошлости, значи бити без окова.

Не треба нам ни армија. Довољно је неколико младих који имају наше убеђење и они ће постати хорде. Њихова младост, њихова одлучност, њихова невиност - то ће бити довољна снага да потресе свет.

Која армија може да се бори с тим? Кроз њих ће пролазити наше мисли, наше идеје, они ће уместо нас стварати крваво ново друштво...

Шта је најлепше у деци? Њихова љубав према ништавилу! Љубав према тами, љубав према апокалипси. Они је не препознају као тугу, већ као позив. Кад их испунимо идејом да је све лаж, да ништа није вредно, они ће нас следити. Јер њима ништавило не представља губитак, њима оно значи почетак.

Кад млади престану да верују у Бога, кад им уклонимо веру у родитеље, кад их учинимо равнодушнима према љубави и пријатељству, тада је све могуће. Они постају чист папир, на који можемо да пишемо шта год желимо. Они не траже смисао, не траже духовност. Само им дајемо образац, и они ће се придржавати.

Деца су као ватра. Не знаш где ће запалити, али кад запали - неће стати док не прогутају све. Стари људи немају снаге да створе нову ватру. Они ће се само опирати. А омладина, они су војници који не познају пораз. Омладину можемо покренути кад год пожелимо, а када крену - неће стати.

Неким младима није потребно ништа друго осим да им кажемо: „Ви сте снага, ви сте будућност.“ И они ће све учинити. Да би их држали под контролом, само им је потребно дати задатак: „Ви морате да будете бољи од других, ви сте одабрани да покажете истину.“ И они ће волети да им кажемо како да се боре.

Млади не желе прошлост. Они је мрзе. То је њихов први корак ка слободи: бити слободан од прошлих грешака. Они верују да је револуција напредак. Да је падање у тоталну анархију само први корак ка чистој будућности"...

Ф. М. Достојевски,
"Зли дуси"

Извор: Епархија зворничко-тузланска