Света архијерејска Литургија у Сотину

У 11. недељу по Духовима, 24. августа 2025. године, када Црква слави Светог мученика и архиђакона Евпла, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим началствовао је Светом архијерејском Литургијом у храму Преноса моштију Светог оца Николаја у Сотину.

Епископу Херувиму саслуживали су протојереј-ставрофор Саша Кузмановић, архијерејски намесник вуковарски и протођакон Војислав Николић.

Светој Литургији били су присутни господин Дејан Дракулић, председник Заједничког већа општина и господин Срђан Колар, заменик градоначелника града Вуковара.

Почавајући верни народ, Преосвећени Епископ говорио је о Пресветој Богородици као примеру служења Богу и ближњима:
-У име Оца и Сина и Светога Духа!
Часни оци, поштовани председниче Заједничког већа општина, поштовани замениче градоначелника града Вуковара, драга браћо и сестре, нека свима буде на здравље и на спасење овај данашњи дан који нас је сабрао овде у Сотину, у овој нашој у исто време и малој и великој цркви где се служи Служба Божија, велико Дело Божије.
Окупили смо се овде због тог великог Дела Божијега да оно што смо започели и наставимо, да благодаћу Божијом наставимо стопама наших отаца и предака који су нас учили Јеванђељу и да човеку живота без Цркве и Бога на овом свету нема.
То је посведочено безбројним примерима и здањима широм наше Епархије, од светих храмова до богомоља и капела. То су сведоци нашега постојања, а исто тако сведоци чврстине православне вере, постојаности у ношењу Крста Христовог без обзира на време и околности. Ово наше саборовање смо отпочели како сам овде започео своју архијерејску службу, установили смо и празнујемо у задњу недељу пред празник Пресвете Богородице. Сабрали смо се да узнесемо молитве Пресветој Богородици, да измолимо од ње заштиту и укрепљење за овај наш крај, за сав наш народ овде и широм наше Епархије. Молимо се да Пресвета Богородице буде наша заштитница, брзопомоћница и да буде наш молитвеник пред Престолом Свевишњег Бога.
Пресвета Богородица је симбол служења, симбол жртве и Крста, њено служење Богу управо се у свему томе и манифестује. Призив Светог архангела Гаврила и речи да је управо она изабрана да роди Спаситеља света Пресвета је безпоговорно прихватила, одазвала се позиву показујући тиме велику жртву, остварујући тако свој смисао и улогу у икономији спасења.
Данас мали човек, често пута ношен различитим животним искушењима, одступа од пута Христовог, од Његовог позива и призива. Морамо знати да све што радимо, на којим год да смо дужностима, Бог нас је ту поставио. Не разумевајући свој положај, странствујемо, лутамо, ропћемо и незадовољни смо. А у ствари, створени смо и постављени да служимо, једни другима на првом месту, народу и Цркви, заједници и Отаџбини. То је велики благослов Божији. Огреховљен човек, који живи у некој својој тами и сањарењу, не може схватити своје околности и тешкоће као призив Божији. Он покушава да на разне начине створи себи неко идеално место, идеалну позицију, односно оно што ће бити задовољавајуће његовој души, по његовим мерилима и за његову корист. Позив Божији је да човек служи, да се труди, да ли био зидар, ратар или у негде другде активан. Ми тако испуњавамо закон Божији, уподобљавајући се призиву Божијем ми задобијамо благослов Божији. Човек тако иде за Пресветом Богородицом, према Христу, за Крстом и жртвом, како је Пресвета ходила. Молитва Господња гласи ”да буде воља Твоја” а ми често желимо да идемо путем своје воље или, боље рећи, своје самовоље, гледајући самоугађајућим погледом на живот: ”једи, душо, пиј, весели се…”. Очаравамо се неким непознатим просторима, пролазним стањима и створењима. Из таквих очаравања роди се велико разочарање јер она нису по вољи Божијој.
Морамо се трудити да се у духовном смислу увек васпитавамо тако да нам цео живот буде у знаку Крста, да све буде по вољи Божијој.
Не можемо се задовољити само лепотама овога света, много је тога лажно. Сјај овоземаљских добара може да завара: да испрва не видимо јасно али на крају води у таму и пакао. Води у заједницу без заједнице, у љубав без љубави, рађа једну нелагоду у односима и према Богу и према човеку.
Једино смиравајући себе и предајући се вољи Божијој, човек заиста задобија благодатне дарове Духа Светога. Све оно што је човек мислио да није исправно, на крају се показује као исправно, открива да је било по благослову Божијем, по благослову Цркве. Свако наше служење у овом времену у којем се налазимо јесте велико дело Божије, служење је наша улога у овом свету. Не тражећи себи неко задовољство, сјај и бескрај инспирисан златом, на крају којег је трулеж.
Бог жели да живимо у светлости, да служимо по оним мерилима Светог Јеванђеља по којима је служио Господ.
Радујући се што сам данас са вама, што смо поделили радост данашњег дана, што смо се сабрали у име Божије да прославимо Пресвету Богородицу Шаренградску, чија ће икона остати у овом светом храму. Прволик ове иконе налази се у Саборном храму у Даљу. Пресвета чува овај народ, моли се и засигурно храбри сваку кућу на овим просторима, да останемо и опстанемо на овим просторима, поред своје куће, свога огњишта и гробова својих предака.
Не можемо ићи ни тамо ни вамо, и тражити лепоте по градовима и земљама, највећи благослов је служити своме народу, своме дому и заједници. Сви заједно можемо пуно тога, можемо бити благословен народ на путу жртве и Крста, на путу љубави Божије! Амин.

Епархија осечкопољска и барањска, 31226 Даљ, Загребачка 2а, Патријаршијски двор, Хрватска | тел/факс (+385) 31-590-020, e-mail: episkop@eparhijaosecka.hr, euodalj@eparhijaosecka.hr | Уредништво сајта, тел. (+385) 91 1908 555, e-mail: info@eparhijaosecka.hr >>> Адресар
Права на објављени садржај задржава СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА ОСЕЧКОПОЉСКА И БАРАЊСКА, Садржај је доступан за преузимање уз обавезно навођење извора.

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА
ЕПАРХИЈА ОСЕЧКОПОЉСКА И БАРАЊСКА