Епископ Херувим богослужио у Светоуспенском манастиру Епархија осечкопољска и барањска

Епископ Херувим богослужио у Светоуспенском манастиру

”Све што човека одвраћа од Бога, а то су сва искушења и невоље, тескобе, патње, сузе и све оно што је саставни део овога живота ван благодати Божије, то су заправо наши могући путеви ка Богу. Свако од искушења може бити смер ка нашем покајању” - рекао је у данашњој беседи Епископ Херувим.

У недељу 23. по Духовима, 16. новембра 2025. године, када Црква слави Обновљење храма Светог великомученика Георгија - Ђурђиц, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је Свету архијерејску Литургију у манастиру Успења Пресвете Богородице у Даљ Планини.

Епископу Херувиму саслуживали су архимандрит Мирон Вучићевић, настојатељ манастира и протођакон Војислав Николић.

Архипастирска беседа Епископа Херувима:
-У име Оца и Сина и Светога Духа!
Часни оци, драги народе Божји, нека је свима на радост и спасење литургијско сабрање овде у нашем манастиру. Поучени смо речима из јеванђелског зачала и речима Светог апостола Павла, остављен нам је тај залог који нас усмерава и васпитава, ово су чиниоци најсавршеније педагогије која нас позива да благодаћу Божијом будемо спасени. То подразумева да се у животу требамо непрестано трудити, истрајавати, молити се – живети по заповестима. Заповести носе вредност врлинског живота, усмеравају нас у нашем односу према Богу и ближњима. То је благодатни живот, онај живот о којем је данас говорио Свети апостол Павле. Овакав живот усмерен је ка Господу Исусу Христу и стицању благодати Божије, то је наш пут и једини прави смисао живота овде на земљи.
Уколико се благодат Божија не усели у човека и не буде део његовог бића бивамо слични човеку о којем чусмо данас из Светог Јеванђеља. Када је Господ Исус Христос ишавши у земљу Гадаринску, према Галилеји, видео је човека у којем је био демон, који је живео по гробницама. Благодат Божија и човеково опредељење чине да ће се, уколико се определи за живот по заповестима Божијим, служи Богу и ближњем – човеково биће преобразити баш као и поседнути човек у присуству Господњем. Иако је преображени хтео да остане близу Господа, Он му заповеда да се врати своме дому и да проповеда шта му је учињено. Господ учини то да је благодат Божија сишла на тог човека, преобразила га у биће благодати Божије. Учинио је Господ да сада у њему обитава благодат Светога Духа, да његово буде миомирисно сместиште Несместивога Бога. Господ је дао смисао његовом животу и започео његово успињање ка лествици вечнога живота.
Све што човека одвраћа од Бога, а то су сва искушења и невоље, тескобе, патње, сузе и све оно што је саставни део овога живота ван благодати Божије, то су заправо наши могући путеви ка Богу. Свако од искушења може бити смер ка нашем покајању. Бог непрестано покушава да усмери човека на пут покајања, да га преобрази у онога човека којег Господ Исус Христос обнови, у човека у којем не живи демон него човек у којем живи благодат Светога Духа. Искушења, туга и страх, све оно што нас на неки начин одвраћа од Бога, заправо су смернице које можемо победити разумевши их. Благодат Божија тада све ово преображава и усмерава наше срце и ум ка Господу Исусу Христу. Биће човеково онда постаје биће благодати Божије о којем је Свети апостол Павле данас говорио.
Нека је свима благословено данашње сабрање данас у манастиру, да вас Господ благослови и да нас љубав Господња увек штити и душу и срце орошава, да нам да снагу и смелост да гледамо лице Христово, да Други Христов долазак дочекамо удостојени благодати Божије! Амин.